ZLATIBOR - TURISTICKI VODIC

Zlatibor je planina koja se prostire na površini od oko 1000 km², dugačka je 30 km, a široka i do 15 km. Pruža se pravcem sjeverozapad-jugoistok. Najviši vrh je Tornik (1496 m). Zlatibor se prostire između 43° 31' N i 43° 51' N, i između 19° 28' E i 19° 56' E. Poznato je ljetovalište i zimovalište, kao i klimatsko lječilište. Zlatibor se nalazi na sjeverom dijelu oblasti zvane Stari Vlah, granične oblasti između Raške, Hercegovine i Bosne. Obuhvata predjele triju opština Republike Srbije: Čajetinu, Užice i Novu Varoš u Zlatiborskom okrugu. Administrativni centar Zlatibora je varošica Čajetina.

Sela koja se nalaze na samom Zlatiboru su: Alin Potok, Bijela Rijeka, Branešci, Burađa, Golovo, Gostilje, Dobroselica, Draglica, Drenova, Željine, Jablanica, Jasenovo, Kobilja glava, Kremna, Kriva Rijeka, Kućani, Ljubiš, Mokra Gora, Mušvete, Negbina, Ojkovica, Rožanstvo, Semegnjevo, Sirogojno, Sjeništa, Stublo, Trnava, Uvac, Šljivovica i dr. Na obroncima Zlatibora, tj. na prelazima ka susjednim planinama - Tari, Ponikvama, Jadoviku, Mučnju - nalaze se sela Bioska, Vrutci, Ravni, Drežnik, Drijetanj, Zbojštica, Kačer, Mačkat, Nikojevići, Ljubanje, Skržuti, Stapari, Tripkova i dr.

Južna i istočna granica Zlatibora su prirodne - to su rijeke Uvac i Veliki Rzav. Na zapadu se Zlatibor graniči sa Bosnom, selima Mokrom Gorom, Semegnjevom i Jablanicom. Zlatibor je oduvijek imao veliki pogranični značaj. Na brdu Cigli kod Jablanice i danas se raspoznaje granica Srbije sa dvjema carevinama - Austro-Ugarskom i Turskom.

Zlatibor se nalazi na pola puta od Beograda do crnogorskog i dubrovačkog primorja. Preko njega prelaze mnogi značajni magistralni putevi i pruge, među kojima je i pruga Beograd-Bar. Najbliži veći grad je Užice.

Nekolike pretpostavke pokušavaju da objasne poreklo imena Zlatibor. U Srednjem vijeku, ovaj kraj se nalazio u okviru župe Rujno, administrativne oblasti Raške, pa je i cijeli Zlatibor nosio takvo ime. Ono potiče od kržljave biljke ruja koja se koristila za bojenje (štavljenje) kože i izvozila se u Dubrovnik, a danas raste po selima Semegnjevu, Stublu i Uvcu. Od XVIII vijeka, sve više se koristi naziv Zlatibor, a i 1855-te godine je, prilikom nove administrativne podjele Srbije, Rujanski srez podijeljen na Ariljski i Zlatiborski, pa ime Zlatibor dospijeva i u zvanična dokumenta. Postoje tri predanja o postanku imena Zlatibora. Izvjesno je da je to ime nastalo od riječi zlato, odnosno zlatni i bor, ali ne zna se na koji način. Jedno kaže da je ime Zlatibora nastalo od zlatne boje njegovih pašnjaka, što nije sasvim vjerovatno, jer zlatiborski pašnjaci nisu toliko stari, i ovo predanje ne objašnjava otkud riječ bor u imenu Zlatibora; drugo predanje kaže da su se doseljenici iz Crne Gore i Hercegovine na Zlatibor hvalili bogatstvom borove šume, govoreći: "Zlatan je to bor!"; a treće predanje, vjerovatno najtačnije, kaže da je to ime postalo od jedne veoma rijetke vrste bijelog bora, tzv. zlatnog bora, čije je naučno ime Pinus Silvestris Variegata Zlatiborica, po sarajevskom inžinjeru Salihu Omanoviću. Zlatnog bora još samo ima u selu Negbini i stavljen je pod zaštitu države.

Turizam

Zlatibor zimi Za više informacija pogledajte Turizam na Zlatiboru.

Portal Zlatibor

Planinska ljepotica u jugozapadnom dijelu Srbije bila je odredište dokonih i bogatih još od sredine sedamnaestog vijeka, mjesto privremenog boravka onih koji su, prije svega, tragali za zdravljem, ali i za blagodjetnim mirom zlatiborskih padina na kojima se oči odmaraju, a tijelo puni energijom.

Ipak, pravi turizam se razvio tek kada je na Zlatibor došla jedna krunisana glava, kralj Srbije Aleksandar Obrenović.

U početku je najinteresantnija bila Kraljeva Voda, mjesto na kom je Njegovo Kraljevsko Veličanstvo ručalo, ali su se ubrzo pročuli i drugi zlatiborski visovi: Palisad, Ribnica, Oko.

A onda je, 1905-te godine, na Zlatibor, po zdravlje, došao još jedan kralj Srbije, Petar Prvi Karađorđević. Nakon njegovog boravka sagrađeni su i prvi veliki objekti: hotel "Kraljeva voda" - današnji kongresni centar "Srbija" - vila "Čigota" i pekara.

Zlatibor se nalazi u samom "središtu" Srbije. Rastojanje od ove planine do Beograda je 230 km, do Novog Sada 300 km - baš koliko i do Jadranskog mora. Preko Zlatibora vodi magistrala od Beograda ka primorju, direktne autobuske linije su uspostavljene sa Novim Sadom, Beogradom, Nišom, Jagodinom i drugim gradovima. Preko Zlatibora, a dijelom i kroz njegov masiv, prolazi željeznička pruga Beograd-Bar.

Zlatibor je, prije svega, planina izuzetne ljepote, prijatne klime, prostranih proplanaka, bujnih pašnjaka, vodom bogatih planinskih potoka.

"Ruža vjetrova" se rascvjetava upravo nad Zlatiborom. Ljeta su topla, a zime blage. Kiše padaju relativno često, a snijega ima od oktobra do maja.

Poreklo imena Zlatibor

Najčešće pominjana pretpostavka o imenu Zlatibor je da ono dolazi od imena bor (Pinus). Međutim, i kod ove hipoteze treba razlikovati dve varijante. Po jednoj ime dolazi od poznatog zlatnog bora kao posebnog varijeteta bora. Po drugoj, ime dolazi od običnog bora koji je velike vrednosti kao građevinski materijal, u smislu da je bor zlata vredan. Pri tome se naročito potencira beli bor koji ima posebnu zlatastožutu boju kore.

Složenica Zlatibor ima u svom sastavu dve osnove: zlato i bor. Prvi deo složenice (zlato) je jasan, drugi deo (bor) nas najverovatnije upućuje na drvo bor . Prema tome, složenica bi mogla značiti zlatni bor i da je planina po tome dobila ime. Pri tom se misli na zlatiborski zlatni bor kao poseban varijetet bora. Osnovna karakteristika borova sa ovim imenom je da, za razliku od drugih borova, imaju jedan deo žutih i žutozelenih iglica. Poznato je da je do sada identifikovano tri zlatna bora. U vezi sa navedenom hipotezom o poreklu imena Zlatibor od zlatnog bora kao posebnog varijeteta bora, mogu se postaviti dva pitanja. Prvo se odnosi na to čije se ime pre pojavilo - ime planine ili ime zlatnog bora (i sam bor sa takvim karakteristikama). Ako se Zlatibor tako zvao i pre pojave zlatnog bora, onda ne postoji mogućnost da je Zlatibor dobio ime po tom boru. Ako je situacija obrnuta, onda takva mogućnost postoji. Siguran odgovor na ovo pitanje se ne zna. Drugo je pitanje da li jedna takva pojava kao što je boja četine (iglica bora), i to na jednom stablu, može biti razlog za ime ne samo jednom užem lokalitetu (što nije isključeno) nego i jednoj planini i široj oblasti. Malo je verovatno da je to tako. Možemo zaključiti da nam verovatni odgovori na postavljena pitanja ne daju dovoljno osnova za prihvatanje ponuđene hipoteze.

Time što je skoro isključena mogućnost vezivanja imena Zlatibor za zlatni bor kao poseban varijetet, nije isključena još jedna mogućnost vezivanja imena Zlatibora za bor. Naime, Zlatibor je u prošlosti (delimično i sada) bio veoma bogat borovim šumama. Šume crnog i belog bora bile su veliko bogatstvo ovog kraja. Koristili su ih kao građevinski materijal za kuće i druge objekte: zgrade, ambare, košare, torove, ograde oko kuća i imanja i sl. Od borova se proizvodio veoma dragoceni katran koji se izvozio u mnoge krajeve a stizao je čak i u Dubrovnik. Najzad, tu je borov luč koji je u prošlosti služio za osvetljavanje prostorija u kojima su ljudi živeli a koji su Zlatiborci prodavali po celoj Srbiji. Znači, od bora se moglo živeti. Bio je zlata vredan, zaista zlatan bor. To je mogao biti razlog za ime ove planine. Ali nije ovde samo u pitanju velika ekonomska vrednost bora, upotrebna i tržišna. Beli bor ima crvenkastožutu ili žutu, zlatastu boju kore, žuto stablo. Dakle i izgled bora mogao je biti razlog za ime. Naročito ako imamo na umu beli bor (Pinus silvestris). Da zaključimo: bor, zlata vredan i zlataste boje stabla, može biti jedno od mogućih i verovatnih objašnjenja za ime ove planine.

Ne zna se mnogo o starosti ovoga oronima. Zvanične potvrde o imenu Zlatibor imamo tek od početka 19. veka. Prve pisane tragove o nazivu Zlatibor imamo u izveštajima koje su u toku Prvog srpskog ustanka odavde slali ustanici. Takođe je izvesno da ga pisci tih izveštaja nisu izmislili već je on neko vreme i pre toga bio u opticaju, ali ne zna se koliko dugo. Slobodna je pretpostavka da je to od druge polovine 18. veka.

Stari naziv za planinu Zlatibor je Rujno (Rujan) čije ime potiče od žbunaste biljke ruj (Rhus cotynus) kojom je čitava oblast bila veoma bogata i koja se koristila za štavljenje i bojenje kože. U srednjovekovnoj srpskoj državi postojala je Župa Rujno koja je obuhvatala i današnju oblast Zlatibora. U turskim popisnim knjigama iz 15. i 16. veka imamo zabeležen naziv Rujni batra, što znači rujna planina, brdo. Posle srpskih ustanaka postojala je knežina (potom kapetanija, pa srez ) Rujno. Taj je naziv za teritorijalno-administrativnu jedinicu bio u upotrebi sve do polovine 19. veka kada se promenio u Srez zlatiborski.

Treba praviti razliku između imena planine i naziva nekadašnje administrativno-teritorijalne jedinice Srez zlatiborski čije se teritorije nisu morale u potpunosti podudarati. Sadašnji Zlatiborski okrug obuhvata znatno širu oblast od teritorije planine Zlatibor. Malu zabunu unosi i turističko mesto Zlatibor (naselje) koje ima isti naziv kao i planina.

U podnožju Zlatibora, u selu Vrutci blizu Užica, nalazio se manstir Rujno u kome je 1537. godine štampana prva knjiga u Srbiji, danas poznata pod imenom Rujansko četvorojevanđelje

Osim napred izložene pretpostavke, navode se još dva mišljenja o imenu Zlatibor, ali su ona logički neosnovana. Ne može se prihvatiti pretpostavka da ime potiče od zlatiborskog belog zlatnog bora (Pinus silvestris var. Zlatiborica), pošto je naziv planine Zlatibor bio u upotrebi pre pojave bora sa tim svojstvima. Takođe je neosnovana i hipoteza da ime potiče od trave zlatiborskih livada i pašnjaka koja u drugoj polovini leta i ujesen dobije boju zlata, tj. požuti pošto ta pretpostavka ne objašnjava odakle u nazivu ime bor.

Klima Zlatibora

Zlatibor ima subalpsku klimu. Srednja godišnja temperatura na Zlatiboru iznosi oko 7,5°S. Najhladniji mjesec je januar, sa prosječnom temperaturom od oko –2,5°C, a najtopliji je avgust, sa oko 15°C. Prosječna dnevna temperatura na Zlatiboru iznosi oko 18°C. Prosječni broj sunčanih sati godišnje je oko 2000.

Padavine na Zlatiboru variraju od mjesta do mjesta. Prosječna godišnja visina padavina na Palisadu je oko 880 mm, u Ljubišu oko 990 mm, a u Čajetini oko 940 mm, dok jugoistočni predjeli imaju nešto više od 1000 mm. Najviše padavina se izlučuje u maju i oktobru, dok je najsuvlji mjesec mart. Kiše padaju preko cijele godine, grad u toplijim periodima (od maja do septembra), a snijeg pada od oktobra do maja i zadržava se u prosjeku oko sto dana, ali se često događa da padne i izvan ovog preioda. Ljetnje padavine su u obliku jakih pljuskova propraćenih grmljavinom i izazivaju eroziju. Magle su rijetke, posebno na centralnom dijelu Zlatibora, a i kad se pojave, brzo se gube, jer nema većih kotlina u kojima bi se zadržale. Međutim, često se događa da se oblaci spuste i zahvate planinske vrhove više od 1000 m.

Vlažnost vazduha ima, u prosjeku, najveću vrijednost u 7, a najmanju u 14 časova, i nikad nije manja od 75%.

Najčešći i najbrži vjetrovi na Zlatiboru su oni koji dolaze sa jugozapada i sjeveroistoka. Najčešći i najjači u toku cijele godine je sjeveroistočni vjetar, posebno u periodu od oktobra do maja. On u svim godišnjim dobima snižava temperaturu vazduha. Jugozapadni i južni vjetrovi se obično javljaju od jeseni do proljeća i donose relativno tople vazdušne mase, tako da zimi ublažuju hladnoću, a ljeti povećavaju temperaturu vazduha.

Zlatiborska klima je povoljna za liječenje bronhijalne astme i drugih alergijskih oboljenja.

Flora Zlatibora

Pašnjaci ZlatiboraNadmorska visina, velike količine padavina i veliki broj sunčanih sati godišnje uslovili su na Zlatiboru veoma bujnu vegetaciju. Najrasprostranjeniji ekosistem su pašnjaci, tj. livade (suvati, zakosi, luke), na kojima raste čak 120 vrsta najraznovrsnijih trava, od kojih mnoge imaju ljekovita svojstva. Do 600 m nadmorske visine zastupljene su listopadne vrste (bukva, hrast, breza, lipa, jasen), a na više od 600 m dominiraju četinari (bijeli i crni bor, jela, smrča).

Poznato je da je nekada Zlatibor bio sav obrastao šumom. Danas ima najviše livada, ali imena nekih danas golih brda govore da je ranije bilo suprotno (Bučje, Česte, Šumatno brdo). Ne zna se šta je tačno uzrok tolikog nestajanja šuma. Ipak, najvjerovatnije je da je ove šume u najvećoj mjeri uništio jedan veliki požar koji se dogodio oko 1800-te godine.

Fauna Zlatibora

I životinjski svijet je raznovrstan. Zlatibor obiluje vukovima, pa je njihovo godišnje istrebljivanje postalo tradicija – čuvena Zlatiborska hajka na vuka. Medvjeda i nema toliko mnogo, ali se i na njih još ponegdje može naići. Divlja svinja, lisica, zec, kuna, jazavac, prepelica, jarebica i vjeverica su na Zlatiboru uobičajena pojava, pa čak i u blizini naseljenih mjesta. Još se samo na Zlatiboru mogu vidjeti bjeloglavi sup i orao krstaš, vrste na rubu izumiranja, kako nesmetano lete nebom.

Riblji svijet je takođe bogat: pastrmke, mladice, klenovi, krkuše...

Drvengrad (Küstendorf; Kustendorf) je filmsko etno selo u Srbiji na Mokroj Gori, selu na razmeđi Zlatibora i Tare koje je reditelj Emir Kusturica izgradio na brdu Mećavnik tokom snimanja filma „Život je čudo“. Mećavnik nadvisuje selo Mokra Gora i visinski je na istom nivou sa železničkom stanicom Jatare kroz koju prolazi pruga uskog koloseka Šarganska osmica.

Drvengrad je etno selo u gradskom obličju i strukturi. U obliku je pravougaonika čija duža (glavna) osa na jednom kraju ima ulaznu kapiju, odakle polazi glavna ulica i prostire se do drugog gde se nalazi mala drvena crkva sa drvenim zvonikom. Crkva je građena po ugledu na ruske drvene crkve (videti sliku u galeriji) i posvećena je Svetom Savi. U centralnom delu sela je trg popločan drvenom kockom i sečenim drvenim pragovima i opkoljen brvnarama. Brvnare su autentične i prenete, neke iz tih krajeva, a neke iz Republike Srpske, u vidu skeleta i postavljene na kamene temelje. U svakoj od njih nalaze se sadržaji karakteristični za grad:

Ulice u selu su dobile imena po poznatim ličnostima kulture i nauke.

Stručni žiri briselske Fondacije za arhitekturu Filip Rotije je ovo Kusturičino graditeljstvo proglasio najboljim arhitektonskim ostvarenjem u protekle tri godine u Evropi.

Zanimljivosti

Drvengrad je dobio status grad-hotel (kao Sveti Stefan u Crnoj Gori) sa četiri zvezdice, a na udaljenosti od 8 kilometara se gradi ski staza „Iver“[1].

Iako je selo malo, Kusturica je uredio i označio ulice. Glavna ulica nosi naziv Ive Andrića, a pored toga postoje ulice Ernesta Če Gevare, Dijega Maradone, Miodraga Petrovića Čkalje, Felinija i Bergmana. Jedna ulica će uskoro nositi ulicu srpskog tenisera Novaka Đokovića[2].

Krajem juna se ovde organizuju „Zavičajni dani“, a prvi „Kustendorf film festival“ je otvoren početkom 2008. u Drvengradu.

ZLATIBOR

Zlatibor


Zlatibor is a mountain region situated in the western part of Serbia, a part of the Dinaric Alps.

The mountain range spreads over an area of 300 km², 27 miles in length, southeast to northwest, and up to 23 miles in width. The highest peak is Tornik at 1496 m. Zlatibor is situated between 43° 31' N, and 43° 51' N, and between 19° 28' E, and 19° 56' E.

Zlatibor is administratively divided into three municipalities within Serbia: Čajetina, Užice and Nova Varoš, in the Zlatibor District. The railroad Belgrade-Bar passes through Zlatibor.

The southern and the eastern border of Zlatibor are natural - the rivers Uvac and Veliki Rzav. In the west Zlatibor borders Bosnia - its villages of Mokra Gora, Semegnjevo and Jablanica mark the border.

Zlatibor is located in the northern part of the Stari Vlah region, a historical border region between Raška, Herzegovina and Bosnia. The hill called Cigla near the village of Jablanica still has some borderline markings of the Kingdom of Serbia, Austria-Hungary and the Ottoman Empire. In the Middle Ages, Zlatibor was known as Rujno, a župa that was part of Raška. The name Zlatibor started to be used in the 18th century, but its etymology is uncertain. It probably stems from the Serbian words zlatni (golden) and bor (pine) — a particular type of a pine originates from the mountain, whose Latin name is Pinus silvestris variegata zlatiborica, and today is endangered.

Tourism in Zlatibor

Lake in the centre of Kraljeve VodeSituated at an altitude of just over 1,000 meters, Zlatibor is a climatic resort, characterised by a cool mountain climate, clean air, long periods of sunshine during the summer and a heavy snow cover in winter. Tourist facilities include modern hotels, holiday centers and cottages, sports grounds and skiing.

Medical services are provided by the staff of the Special Institute for the Prevention and Treatment of Thyroid Gland Disorders and the Rehabilitation of Patients. Modern methods of treatment are being utilized, including ultrasound techniques, stimulators, diathermy and iodized and galvanic baths.

Notable successes have been achieved in the diagnosis, treatment, rehabilitation, and prevention of different kinds and stages of thyroid gland diseases.

Zlatibor (Gebirge)
aus Wikipedia, der freien Enzyklopädie
Wechseln zu: Navigation, Suche

Das Zlatiborgebirge (kyrill. Златибор) ist ein seichtes Hochland im Westen Serbiens. Es trägt den gleichen Namen wie sein Verwaltungsbezirk (Bezirk Zlatibor) mit Sitz in Užice und ist etwa 240 km von Belgrad entfernt. Das Gebirge wird von den Flüssen Đetinja im Norden und Uvac im Süden begrenzt.

Bekannt wurde das Gebirge besonders durch seine Heilbäder, sowie die zahlreichen Sportangebote. Auch das spezielle Gesundheitsprogramm Čigota und die modernen Hotelanlagen bescheren der Region einen ausgeprägten Tourismus.

 

Zlatibor (montagne)

Aller à : Navigation, Rechercher
Pour les articles homonymes, voir Zlatibor (homonymie).
Cette page contient des caractères cyrilliques
Voyez l'aide sur Unicode ou testez votre navigateur si l'affichage est incohérent (carrés, points d'interrogation ou autres caractères incorrects).
Златибoр
Zlatibor
Continent Europe
Pays Serbie
Point culminant Mont Tornik (1 496 m)
Longueur 43,45 km
Largeur 37 km
Superficie 300 km2
Chaîne principale Alpes dinariques
Âge du massif
Type de roches

Paysage dans les monts Zlatibor
Autre vue sur les monts Zlatibor
Le lac au centre de Kraljeve VodeLes monts Zlatibor (en serbe cyrillique Златибoр) sont un massif montagneux situé à l'ouest de la Serbie. Ils font partie des Alpes dinariques.

 

Présentation
Le massif des monts Zlatibor couvre une superficie de 300 km² ; il s'étend sur plus de 45 km du sud-ouest au nord-ouest et sur un peu plus de 31 km dans le sens de la largeur. Il est situé entre 43° 31' et 43° 51' de latitude nord et entre 19° 28' et 19° 56' de longitude est.

Le point culminant du massif est le mont Tornik, qui s'élève à 1 496 m ; le mont Čigota, quant à lui s'élèbe à 1 422 m.

Les monts Zlatibor s'étendent sur trois municipalités de Serbie : Čajetina, Užice et Nova Varoš, toutes trois situées dans le district auquel le massif donne son nom, le district de Zlatibor. La voie ferroviaire Belgrade-Bar traverse Zlatibor.

Les monts Zlatibor sont limités à l'est par deux rivières, l'Uvac et le Veliki Rzav. À l'ouest, ils longent la frontière de la Bosnie, avec les villages de Mokra Gora, Semegnjevo et Jablanica.

Histoire
Zlatibor est situé dans la partie septentrionale de la région géographique de Stari Vlah, qui, dans l'histoire, fut frontalière de la Raška, de l'Herzégovine et de la Bosnie. La colline appelée Cigla, près du village de Jablanica présente encore quelques bornes frontalières entre le Royaume de Serbie, l'Autriche-Hongrie et l'Empire ottoman. Au Moyen Âge, Zlatibor était connu sous le nom de Rujno, une župa qui faisait partie de la région historique de Rascie. Le nom de Zlatibor apparut au XVIIIe siècle, mais son étymologie est incertaine ; il remonte peut-être aux mots serbes zlatni (« en or ») et bor (« le pin »). De fait, une espèce de pin originaire de cette montagne, le Pinus silvestris variegata zlatiborica, est actuellement en danger.

Tourisme
Les monts Zlatibor constituent une destination privilégiée pour les touristes.

La localité de Kraljeve Vode, en serbe cyrillique Краљеве Воде (« les eaux du roi »), est la principale station touristique de la région. Elle doit son nom au roi Alexandre Ier de Serbie, qui y fit édifier une fontaine. En 1903, le roi Pierre Ier de Serbie s'y fit construire une villa.

La ville de Zlatibor est également une station de montagne. Située à 1 000 m d'altitude, elle bénéficie d'un climat frais, avec de longues périodes d'ensoleillement en été et une importante couverture neigeuse en hiver. Elle offre ainsi toutes sortes d'équipements pour le sport, notamment le ski.

Située sur les pentes septentrionales des monts Zlatibor, Mokra Gora est le point de départ d'une ligne de chemin de fer touristique, le Huit de Šargan, popularisé par le film La vie est un miracle d'Emir Kusturica.

 

Zlatibor

El Monte Zlatibor es un macizo montañoso, con densos bosques, de 1.496 m. de altura, en el oeste de Serbia, (ex Yugoslavia) aproximadamente 140 km al suroeste de Belgrado. En el otoño de 1941, el mariscal Tito (1892-1980), líder comunista, declaró el primer estado libre en Titovo Uzice, población del valle de Djetinia, al noroeste. El macizo tiene una atmósfera excepcionalmente clara y 2.000 horas de sol al año. Es popular centro de vacaciones de verano e invierno.

 

Златибор

Златибор летомЗлатибо́р — знаменитая туристическая горная область на юго-западе Сербии. Центр Златибора — городок Кралеве-Воде (серб. Краљеве Воде). Более миллиона туристов в год приезжают в Кралеве-Воде и другие деревни Златибора. Недалеко от Кралеве-Воде находится городок Чаетина (серб. Чајетина), административный центр Златибора. В Златиборе находятся спортивные площадки, памятники, церкви и Институт лечения щитовидной железы и реабилитации.

Златибор получил своё название от вида сосен, который растёт только там. По-сербски эта сосна называется «златни бор» — золотая сосна. Иголки этой сосны жёлтые как золото.