MATARUSKA BANJA - TURISTICKI VODIC

 

Indikacije:
Degenerativna reumatska oboljenja, zapaljenska reumatska oboljenja u smirenoj kliničkoj i laboratorijskoj fazi, stanja posle korektivnih operativnih zahvata na lokomotornom aparatu, hronična ginekološka oboljenja i posledicni sterilitet, primarna i sekundarna oboljenja perifernih erterija, pareze i paralize perifernog motornog neurona, kožna oboljenja

Prirodni lekoviti faktori:
Mataruška Banja ima izvore mineralne vode temperature od 42°C do 51°C sa dosta sumpora (25 mg/l)

Kulturno-istorijski spomenici u okolini:
Banja je okružena bogatim kulturno-istorijskim nasleđem, manastiri: Žiča (13. vek), Studenica (12. vek), Ljubostinja (14.vek), srednjevekovni grad Maglić (14. vek). Banja ima mogućnost organizovanja kongresnog turizma (seminari, savetovanja, simpozijumi)

Prirodne vrednosti u okolini:
Ova banja je okružena planinama Stolovi, Troglav i Čemerno koje se pogodne za izlete, lov i planinarenje

Istorija
27/08/2007. u 14:55
Na mestu Mataruške Banje krajem XIX veka nalazili su se vrbaci i oranice. Samo dva-tri metra pod njima ležala je "smrdljiva, ali lekovita voda", koja je vekovima bila neiskorišćena. Naselja nije bilo, da bi se tek kopanjem bunara otkrila mineralna voda. Selo Mataruge je, naime, kilometar i po jugozapadno, a selo Žiča tri kilometra istočno od Mataruške Banje. Otuda je do otkrivanja lekovite vode došlo slučajno.

U proleće 1897. godine usled velike poplave Ibra, matica reke je razrovala najnižu terasu i zasekla izdan. Tako je otkrivena topla mineralna voda jedne od naših najmlađih i najposećenijih banja. Udubljenje nastalo pri po­plavi, godinu dana kasnije je prošireno i produbljeno, ograđeno koljem i opleteno prućem. U takvom primitivnom bazenu kupali su se prvi posetioci. Posle kupanja upotrebljena voda je dolapom izbacivana da bi u bazen pritekla nova za novu grupu kupača. I prvi stanovi bili su improvizovani - poljske kolibe, venjaci, šatori. Godine 1900. osnovano je privatno društvo za korišćenje leko­vite vode Mataruške Banje. Kako je ono bilo bez potrebnih sredstava, konce­siju za eksploataciju mineralne vode Banje dobilo je 1907. godine akcionarsko društvo "Mataruška Banja". Staro kupatilo je vremenom proširivano doziđivanjem prostorija i izgradnjom bazena, posebno za bolesnike sa ranama i za spravljanje sumporovitog blata. U najvećem odeljenju nalazilo se deset be­tonskih kada. Dvadesetih godina prošlog veka, termalni izvori kapaciteta oko 130 litara u minutu su snabdevali pet primitivno izgrađenih bazena i zgradu sa kadama. U to vreme podignuto je nekoliko vila i hotela i uređene su parkovske i šumske površine.

Godine 1924. iskopan je novi bunar, koji je sa starim bunarom snabdevao lečilište termalnom vodom sve do 1948. godine.

Poslednju fazu u izgradnji Mataruške Banje predstavlja posleratno raz­doblje. Potrebe za termalnom vodom bivale su sve veće, jer je poseta stalno rasla. Sondiranjem bunara br. 3 i 4 raspoloživa količina lekovite vode je po­većana na 11 litara u sekundu. Ratom oštećeni objekti bili su popravljeni i modernije uređeni. Banja je već 1949. godine dobila novi regulacioni plan izgradnje. 1951. otvoreno je prvo "Zimsko kupatilo" sa 13 kada, koje je omo­gućilo rad i tokom zime. Hotel "Žica" dobio je 1953. godine drugi sprat, a njegov restoran je proširen. Centar za medicinsku rehabilitaciju je renoviran 1961, a dve godine kasnije vila "Braća Maričić" adaptirana je za reumatološko-ginekološki stacionar "Invalidski dom". Banja je dobila centralno grejanje, a vodovod i kanalizacija su prošireni. Hotel "Ziča" sa susednim vilama raspolagao je već 1974. godine sa 420 ležaja, što je sa 850 postelja u privatnom smeštaju činilo smeštajni kapacitet od 1.270 ležaja. Ovim objektima i kapacitetima se priključuje banjski hotel "Termal" B kategorije. Šestospratna moderno oblikovana i luk­suzno opremljena zgrada ima 195 ležaja, pet apartmana, (107 soba), bazen za kupanje i kupatila sa toplom i mineralnom vodom. "Termal" je podignut po­red Ibra, kod simbola Banje - visećeg mosta nad rekom. Hotel "Ziča" je re­noviran 1977. (nova fasada, 97 ležaja, 400 mesta u restoranu).

U Mataruškoj Banji postoje Zavod za specijalnu rehabilitaciju "AGENS"i Stacio­nar za ambulantno lečenje reumatičnih i ginekoloških oboljenja u okviru banjske poliklinike (370 ležaja u hotelu).

Položaj i priroda

Lečilište leži u severozapadnoj podgorini Stolova (Usovica 1.375 m), sa desne strane donjeg toka Ibra, na njegovoj platou 6-8 m relativne visine. Banjska železnička stanica je sa leve strane reke. Nadmorska visina Banje je mala, svega 205 m. Ona se nalazi skoro u središtu uže Srbije, uz ibarsku prugu i put, kao i nedaleko od zapadnomoravskih saobraćajnica. Kraljevo je jedan od najvažnijih saobraćajnih čvorova Srbije, dobro povezan sa Beogradom, Skopljem, kosovskim gradovima, Čačkom, Kragujevcem. Banja je udaljena od ibarskih magistrala oko 750 metara a priključni put od železničke stanice do Banje oivičen je drvoredom jablanova, te ima i funkciju šetališta. Prigradski položaj daje Banji ulogu gradskog izletišta. Kra­ljevo je dovoljno blizu da Banju oživi i unapređuje, ali i dovoljno daleko da joj svojom bukom i zagađenjima ne smeta.

Mikroklima Mataruške Banje se donekle razlikuje od podneblja grada Kraljeva, jer leži u planinskoj supodini i šumskom području. Temperatura je u Banji niža nego u Kraljevu tokom svih meseci, a temperaturno kolebanje je manje. Na­ročito je leti boravak u Banji prijatniji nego u gradu. Snižena temperatura i povećana vlažnost pod dejstvom vegetacije okrepljujuće deluje na organizam, pogotovu što je vazduh čist i ispunjen šumskim ozonom. Ugodne sveže noći podstiću krepak san. Leti je osunčanje znatno, dani su vedri, a kiše retke. Kišnih dana u godini ima 125, najviše u maju i novembru. Kratkotrajni letnji pljuskovi povećavaju količinu ozona u vazduhu Banje. Najčešći je zapadni vetar.Mataruška Banja ima obilje zelenila. Pored listopadnih i četinarskih šuma, ima obilje cveća, i ukrasnog drveća; lipa, breza, kesten, javor, brest, jablan, žalosna vrba, kanadska topola, japanska sofora, pa jela, smrća, beli i crni bor, piramidalna i zlatna tuja, zatim ruže, kane, begonije, karan­fili itd. Banja ima svoj cvećnjak sa toplim lejama. Padine Stolova su pod hrastovom i borovom šumom, srastaju sa banjskim parkom.

Mineralni izvori

Mataruška Banja ima najjaču sumporovitu vodu u Srbiji. Ona dolazi sa dubine veće od hiljadu metara, penje se uz rased do površinskog rastre­sitog sloja i u njemu razliva, obrazujući neku vrstu podzemnog jezera sumporovite vode. Juvenilna voda se u površinskom delu mesa sa izdanskom vodom, te joj je temperatura različita. Zaključak je da mineralna voda Mataruške Ba­nje potiče iz termalne izdani površine oko 10.000 kvadratnih metara, pri čemu lekovita voda leži u plitkom površinskom sloju zemlje (u dubini samo dva-tri metra), ali nigde ne izbija sama na površinu. Stoga je u izdani iskopano ne­koliko bunara i izvršena kaptaža mineralne vode. U balneoterapiji najviše se koristi topla voda bunara 2 i bunara 4. Temperatura mineralne vode u prvom je 39°-40°C, a u drugom 38°-39°C. Bunar br. 1 više se ne koristi, a voda bunara br. 3 se redje upotrebljava. Izdašnost vode bunara i sondi dostiže 27 litara u sekundu, a količina vode je skoro nepromenljiva tokom ćele godine.

Glavni sastojci vode Mataruške Banje su sumpor-vodonik i natrijum bikarbonat. Otuda mineralna voda ovog prirodnog lečilišta spada u sumporovite alkalno-kisele slabije hiperterme, sa slabijim odlikama murijatične vode.

Mineralna voda Banje je veoma lekovita. Hemijski sastav svih sumporovitih voda je sličan i pored njihovih tem­peraturnih razlika. Najvažniji sastojak mineralne vode je sumpor-vodonik čiji je nedostatak u organizmu uzrok raznih bolesti, naročito hronične reume, oboljenja kože, vena i arterija, poremećaja žučne funkcije, anemije, raznih ginekoloških oboljenja i dr. U Mataruškoj Banji se leci: reumatizam zglobova, išijas, oboljenje kičme (okoštavanje zglobova), tuberkulozno oboljenje zglobo­va, rahitis, posledice dečije paralize, hronično zapaljenje vena, šuljevi, ekcemi, trovanje olovom, zatim zapaljenje materice, strelinost i si. Mataruška voda je kontraindicirana za zarazna oboljenja, srčane mane, tuberkulozu pluća, krva­renja, grozničava stanja, jače nervoze i slično.

Terapijski efekat lekovite vode najbolje se ostvaruje kupanjem u toploj sumporovitoj vodi, pijenjem sumporovite vode (sa pumpe, temperature 28°C), vaginalnim ispiranjem i blatnim oblogama. Sumporno blato se veštački sprav­lja i dobrog je kvaliteta. Odsek za hidroterapiju raspolaže bazenom mi­neralne vode, habardovim kadama i kadicama za lokalne kupke, a Centar za medicinsku rehabilitaciju ima odeljenja za fizioterapiju (medicinsku gim­nastiku), za elektroterapiju i radnu terapiju.

Mataruška Banja ima više kupatila. U "Staro kupatilo" sa bazenom za 40 osoba i devet kada dotiče mineralna voda iz bunara br. 3, a koriste ga reumatičari sa srčanom manom. "Novo kupatilo" (39 kada) vodom se napaja iz bunara br. 2, a po potrebi i iz bunara br. 4. Njegovu vodu temperature 40,5°C koriste reumatičari sa zdravim srcem. "Zimsko kupatilo" radi od 1951, a ima manji bazen i kade za kupanje paralizovanih bolesnika. Ono je povezano sa "Invalidskim domom", te se koristi i zimi. Tokom leta ovo kupatilo (sa vilom i restoranom) koriste samo invalidi.

Rekreacija i izletišta
Gosti MataruŠke Banje najveći deo boravka provode u lepo uređenom, senovitom parku sa ružićnjacima u središtu banjskog naselja, zatim u hotelu "Termal", u restoranu "Žiča", itd.. Gosti, izletnici i tranzitni turisti posećuju plaže na Ibru. Dobro su posećene čitaonica i bioskopska dvorana, a manje planine Stolovi, Troglav i Čemerno. Izleti su češći u Jošaničku i Bogutovačku, nego u udaljeniju Vrnjačku Banju. Dolina donjeg Ibra je poznata po spomenicima prošlosti; blizu Banje je manastir Žiča, zadužbina Stevana Prvovenčanog iz XIII veka i utvrđeni grad Maglić, nad rekom na desnoj dolinskoj strani. Ziča ie udaljena samo 2,5 km, a udaljeniji su manastiri Studenica i Ljubostinja. Banjski gosti često posećuju Kraljevo, gde nalaze raznovrsniju zabavu i razo­nodu. Kraljevćani su, opet, često u ovoj prigradskoj banji, gde imaju vikendice.