KOPAONIK - TURISTICKI VODIC

Kopaonik je najveći planinski masiv u Srbiji; pruža se od severozapada ka jugoistoku oko 75 km, dosežući u srednjem delu širinu oko 40 km . Jedan njegov deo je zaštićena zona pod imenom Nacionalni park Kopaonik.

 

Najviši deo je prostrana površ Ravni Kopaonik, oko koje se dižu Suvo Rudište sa Pančićevim (Milanovim) vrhom (2017 m) na kome je Pančićev mauzolej, Karaman (1934 m), Gobelja (1834 m) i dr. Jugoistočno od Suvog Rudišta greben Kopaonika je sužen i raščlanjen u niz plastastih uzvišenja: Čardak (1590 m), Šatorica (1750 m) i Oštro koplje (1789 m), između kojih su široke presedline.

Na Kopaoniku je najrasprostranjenija raskomadana šumsko-pašnjačka zona središnje Srbije. Na višim delovima je četinarska smrčeva i jelova, a po stranama bukova i hrastova šuma.

Stočarstvo je glavno zanimanje stanovništva, a u novije vreme turizam. Kopaonik je već u srednjem veku bio rudarska oblast, pa su iz tog perioda ostali mnogi potkopi, nazivi i rudarski alati. Rudarstvo je obnovljeno u novije vreme, naročito u Trepči, koja na obroncima ove planine ima velika nalazišta olovno-cinkane rude. U samom podnožju Pančićevog vrha se nalazi rudnik Belo Brdo.

Hoteli na KopaonikuDanas je na Ravnom Kopaoniku veliki turistički planinski centar, sa brojnim smeštajnim kapacitetima, sistemom smučarskih staza i žičara i drugom infrastrukturom. Drugi takav kompleks se razvija kod sela Brzeća na istočnoj padini, gde u hotelima, apartmanima i kućama ima oko 1.000 ležaja.

Sa zapadne strane, od Ibarske magistrale, vode dva puta za Ravni Kopaonik, jedan od Biljanovca uz Jošaničku reku, a drugi od Rudnice; i sa istočne strane od Kruševca i Toplice preko Brzeća.

Od Ravnog Kopaonika odvaja se njegov istočni ogranak sa spuštanjem na prevoj Mramor (1140 m), zatim se penje ka Velikoj ogledni (1359 m) i talasastim grebenom Vrata (1072 m), Počar (1163 m) završava sa Javorcem i njegovim vrhom Žurla (869 m), spuštajući se strmo u Jankovu klisuru koja ga odvaja od planine Jastrebac.

Privlačnost Kopaonika leži u izuzetnoj dinamici njegovog reljefa. Prostrani planinski pašnjaci guste zimzelene i mešovite šume, kao i planinski vrhovi sa kojih se vide Šar planina, Stara Planina kao i ostale okolne planine ostaju u neizbrisivom sećanju svih koji su posetili ovu planinsku lepoticu.

Vrhovi Kopaonika

Pančićev vrh 2017 m

Suvo rudište 1976 m

Veliki Karaman (Vučak) 1936 m

Velika Gobelja 1934 m

Mali Karaman 1904 m

Mala Gobelja 1854 m

Nebeska Stolica 1793 m

Bećirovac 1782 m

Kukavica 1726 m

Markove stene 1721 m

Vučak (Banjski Kopaonik) 1714 m

 

Planiniski prevoji Visokog Kopaonika [uredi]

Jaram 1778 m (Velika Gobelja - Vučak)

Pajino preslo 1804 m (Mali Karaman - Suvo Rudište)

Raskrsnica 1514 m (Donji Babin Grob - Kukavica)

Velika greda 1440 m (Greda - Pašino Bačište)

Flora i fauna

Kopaonik je mesto na kome se mogu naći primerci endemske flore kao što su Pančićeva omorika (Sempervirum Kopaonicense Pancic), Pančićeva potočarka (Cardamine Pancicii) i kopaonička ljubičica (Viola Copanicensis).

 

Od mnogobrojnih životinjskih vrsta najznačajniji su sivi soko (Falco Peregrinus), zlatni orao (Aquila Curvirostra), sova (Bubo Bubo), divlja mačka (Felis Silvestris) i jelen (Capreolus Capreolus).

Klima

Sa skoro 200 sunčanih dana godišnje, Kopaonik zaslužuje svoje drugo ime „Sunčana planina“. Južni položaj, visina i otvorenost terena sprečava zadržavanje oblaka nad planinom. Hladan vazduh pada u okolne ravnice i uvale, tako da zimske temperature nisu preniske. Prosečna godišnja temperatura je 3,7°C. Sneg počinje krajem novembra i traje do maja, prosečno 159 dana godišnje. Nivo padavina je veći od 1000 mm godišnje.

Termalni izvori i banje

U regionu planine ima dosta termalnih izvora. Vrlo su poznate Vrnjačka Banja, Mataruška Banja i Sijarinska Banja. U samom podnožju nalazi se Jošanička Banja (termalni izvor, 78°C), Lukovska Banja (36-56°C) i Kuršumlijska Banja (38-57°C). Pored termalnih izvora na Kopaoniku postoje i mineralni izvori kao i izvor niskoradioaktivne vode(najradioaktivniji u Srbiji) Krčmar na visini od 1950 m i Marine vode na visini od 1700 m.

Kulturnoistorijski spomenici na području Kopaonika

U okolini Kopaonika postoji veliki broj kulturno-istorijskih spomenika. Neki od njih su:

Ostaci srednjevekovnog manastira tzv. Crkvine kod Nebeskih stolica podno samog Pančićevog vrha

Ostaci srednjevekovnog puta - Kukavica (oko 4 km)

Ostaci srednjevekovnog rudnika - Gvozdac, selo Zaplanina, Smokovska reka, Kadijevac, Suvo Rudište, Brzećka reka, Bela reka,

Građevine sakralne arhitekture - svetilište Metođe, crkva Sv. Petra i Pavla u Krivoj reci,

Građevina iz turskog perioda - tursko kupatilo u Jošaničkoj banji

Spomenici iz oslobodilačkoh ratova: spomenik na Mramoru, spomenici Đački grob, Rasksnica, spomenik žrtvama fašizma u Krivoj Reci,

Pančićev mauzolej (smešten u kompleksu specijalne namene)

Značajni istorijski objekti - Mijatovića jaz, seoske kuće: selo Lisina, selo Đorđevići, selo Crna Glava, selo Kriva Reka, selo Brzeće, vodenice i pilane: Brzeće, Kriva Reka, Gobeljska reka, Jošanička Banja.

Srednjevekovni gradovi

Ras

Zvečan (XI-XIV vek),

Maglič (XIII vek),

Brvenik (XIV vek),

Vrh Lab (XIV vek),

Koznik (XV vek)

 

Manastiri

Petrova crkva (VIII-IX vek) kod Novog Pazara

Studenica (XI-XII vek) kod Ušća

Žiča (XIII vek) kod Kraljeva

Sopoćani (XIII vek) kod Novog Pazara

Đurđevi stupovi (XII vek) kod Novog Pazara

Gradac (XIII vek) kod Raške

Pavlica (XIV vek) kod Raške

 

KOPAONIK

Kopaonik (Serbian: Копаоник), is one of the biggest mountains of Serbia. It is located in the southern part of Central Serbia. Its highest peak is 2,017 metres above sea level, Pančić's Peak. Kopaonik's national park was established in 1981. The national park's area is 118.1 km², and is spread over the central part of the Kopaonik plateau.

 

History
The Kopaonik has a rich historical heritage. Historical traces of pre-Illyrian and Illyrian settlements can be found there as well as Roman and later Serbian settlements. The area has many old medieval churches build there by Serbian rulers. The area was an important mining center during medieval times with many Saxons operating in the area as miners. During those day's there was an intensive trade with Ragusa (Dubrovnik).

Besides old churches and monasteries, several medieval and pre-medieval fortresses can be found there built by Serbian dynasties that ruled the area. The nearest Serbian medieval castle is Maglič. Also, the monastery of Studenica is very near.

Tourism
Kopaonik (ski resort)

Location: Kopaonik, Serbia
Nearest city: Brus, Serbia
Coordinates: 43°15′″N 20°15′″E / <span class="geo-dec geo" title="Maps, aerial photos, and other data for Expression error: Unexpected / operator Expression error: Unexpected / operator">Expression error: Unexpected / operator, Expression error: Unexpected / operatorCoordinates: 43°15′″N 20°15′″E / <span class="geo-dec geo" title="Maps, aerial photos, and other data for Expression error: Unexpected / operator Expression error: Unexpected / operator">Expression error: Unexpected / operator, Expression error: Unexpected / operator
Top elevation: 2,017 m
Base elevation: 1,770 m
Longest run: 3.5 km
Lift system: 23

Sports and recreation are key factors to the tourism of Kopaonik. Kopaonik is mainly a destination for skiing and snowboarding. There are various other activities as well, such as tennis. Other features which attract tourists are a luxurious hotel, and entertainment. Kopaonik has many cafes, bars and night clubs. It has 24 ski-lifts and gondoles,with 70 km of ski slopes for all categories.It is the largest mountain in Serbia, more than 100 km long. Its highest peak is Suvo Rudiste (also called Pancic's Peak) at 2,017 metres above sea level. The duration and quality of snowfall and ideal skiing grounds have been attracting a rapidly increasing the number of guests. However, guests should be warned about dangers of ski-doo's. Anyone (even minors) are allowed to rent ski-doo's and quad bikes and to ride them everywhere (even on ski slopes) anytime (even during times when slopes are open). Skiing or sleding is like on frequent highway. There is also large number of private-owned ski-doos who race all over the ski slopes. The authorities claim they can't do much to solve this problem.

Kopaonik's flora is characterized by a large number of autochthonous plant species (the Balkan beech, fir, spruce, yew, several kinds of maple, pine and oak). The fauna is also diverse but its concentration varies, depending on the quality of the habitat.

This mountain has enormous resources for the development of tourism. The entire park is characterised by its extraordinary natural beauty: vast expanses of grassland, picturesque forests composed of a wide variety of tree species, beauty spots, deep river gorges. The snow blanket lasts a long time on this mountain and in view of its good relief, there are excellent conditions for the further expansion of winter tourism there.

The tourist resort on the Kopaonik includes hotels, rest houses, chairlifts, excellent ski slopes and many other tourist facilities.

The Kopaonik is well-connected with the main transport routes in Serbia. The central part of Kopaonik with the tourist center and ski slopes are linked with the Ibar Highway, and the nearest international airport is in Niš.

National park
Kopaonik National Park
IUCN Category II (National Park)

Kopaonik during the winter months
Location Serbia
Nearest city Brus
Coordinates 43°15′″N 20°50′″E / <span class="geo-dec geo" title="Maps, aerial photos, and other data for Expression error: Unexpected / operator Expression error: Unexpected / operator">Expression error: Unexpected / operator, Expression error: Unexpected / operatorCoordinates: 43°15′″N 20°50′″E / <span class="geo-dec geo" title="Maps, aerial photos, and other data for Expression error: Unexpected / operator Expression error: Unexpected / operator">Expression error: Unexpected / operator, Expression error: Unexpected / operator
Area 118.1 km²
Established 1981
Kopaonik's national park was established in 1981. Deciduous forests and native coniferous woodland make up most of the forested land in the park. Kopanonik has many species of birds, such rock partridge, scops owl, red-backed shrike, and the wood lark. Soil erosion poses no threat as there is no logging and deforestation in the park.

The national park is situated on a relatively flat region, at an altitude of about 1,700 metres. This central Kopaonik plateau is called Suvo Rudište. It is surrounded by mountain peaks. To the north and northwest of this plateau stretches Banjski Kopaonik, which is the location of Jošanička Banja spa, whose strong springs' waters reach the temperature of 88 °C. Directly below the Suvo Rudište plateau starts the attractive and picturesque valley of the Samokovska River, characterized by its steep run, numerous rapids, falls and gorges.

KOPAONIK

Der Kopaonik ist ein Gebirge in Südserbien, etwa 260 km südlich von Belgrad. Mit einer Länge von 120 km und einer Breite von maximal 60 km ist es das größte Gebirge Serbiens. Der höchste Berg des Kopaonik, der Pančićev vrh, ist jedoch mit 2.017 m Höhe nicht der höchste Berg Serbiens. Das Gebirge eignet sich gut für den Sommer- und Wintersport, die Gründe dafür sind die Schneesicherheit von rund 160 Tagen im Jahr und über 200 Sonnentage im Jahr. Deswegen hat das Gebirge auch den Beinamen „Berge der Sonne und des Schnees“. Im Kopaonik befinden sich Geysire und Wasserfälle, darunter der Jelovarnik, der höchste Wasserfall in Serbien.

SkizentrumAuf dem Kopaonik wurde in den 1970ern ein Skizentrum eingerichtet, welches 2006 modernisiert und erweitert wurde.

In den 1980ern wurde im Kopaonik ein Nationalpark eingerichtet.

 

KOPAONIK

Les monts Kopaonik, en serbe cyrillique Koпaoник, sont un des plus importants massifs montagneux de Serbie. Ils sont situés dans la partie méridionale de la Serbie centrale. Le point culminant du massif est le mont Pančić (Pančićev Vrh) qui s'élève à 2 016 m. Parmi les sommets les plus importants, on peut citer les monts Gobelja (1 934 m), Karman Vučak (1 936 m), Suvo Rudište (1976 m), Oštro Koplje (1 789 m), Šatorica (1 750 m) et Veliki Čir (1 369 m). Le parc national des monts Kopaonik a été créé en 1981 ; il couvre une superficie de 118,1 km² et se situe dans la partie centrale du massif.

Histoire
Les monts Kopaonik conservent les vestiges de villages habités par des populations pré-illyriennes et illyriennes ; on y a aussi mis au jour des vestiges remontant à la période romaine. Le secteur possède de nombreuses églises construites par les princes serbes du Moyen Âge. En effet, à cette époque, les monts Kopaonik étaient un important centre minier, entretenant des relations commerciales notamment avec Raguse (Dubrovnik). Non loin de là se trouvent la ville médiévale fortifiée de Maglič, ainsi que le monastère de Studenica, inscrit en 1986 sur la liste du patrimoine mondial de l'UNESCO.

Faune et flore

L'une des cascades de Vodopad dans les monts KopaonikLa flore des monts Kopaonik se caractérise par un grand nombre d'espèces autochtones, comme le hêtre des Balkans et diverses espèces de sapins, de pins, d'épicéas, d'érables d'ifs et de chênes. La faune, quant à elle, présente une grande variété mais sa densité dépend de la qualité de l'habitat.

Parc national
Le parc nationl des monts Kopaonik, créé en 1981, est situé une partie relativement plate au centre du massif, à une hauteur d'environ 1 700 m. Ce plateau central est appelé Suvo Rudište, du nom du sommet qui le domine. Au nord et au nord-ouest de ce plateau se trouve le Banjski Kopaonik (le "Kopaonik des bains"), avec la ville thermale de Jošanička Banja dont les eaux atteignent une température de 88°C. Juste au-dessous du Suvo Rudište, se trouve la vallée de la Samokovska, rivière qui, descendant des hauteurs, forme de nombreux rapides et cascades et qui a creusé d'importantes gorges dans la montagne.

Le parc abrite des forêts de feuillus et de conifères. On y trouve surtout de nombreuses espèces d'oiseaux, comme la bartavelle, l'otus, la pie-grièche écorcheur et l'alouette lulu.

L'érosion des sols ne constitue en rien une menace puisqu'il n'y a aucune exploitation forestière ni aucune déforestation dans le parc.

Tourisme
Les monts Kopaonik sont également conçus pour le tourime. Ils sont accessibles par l'autoroute de l'Ibar (Ibarska magistrala) et situés non loin de l'aéroport Constantin-le-Grand de Niš.

On y pratique les sports d'hiver, notamment le ski et le snowboard. L'été il est possible d'y pratiquer la randonnée ou le vélo.

 

KOPAONIK

Il parco nazionale di Kopaonik è situato nella parte centrale della Serbia. Grazie alle ricchezze naturali che possiede, nell'anno 1981 è stato proclamato parco nazionale. Esso si estende su una superficie di 11.810 ettari e a causa del numero delle specie endemiche rappresenta uno dei centri più significativi della biodiversità endemica della flora della Serbia.

La montagna di Kopaonik
Kopaonik è il massiccio più grande della Serbia; si estende dalla parte nord-occidentale verso quella sud-orientale per circa 75 chilometri, raggiungendo nella parte media la lunghezza di circa 40 km.

La parte più elevata è l'estesa superficie di Ravni kopaonik, attorno alla quale si innalzano Suvo Rudiste con la cima di Pancic(Milan) (2017 m) sulla quale si trova il mausoleo di Pancic, Karaman (1934 m), Gobelja (1834 m) ecc.

Sul massiccio di Kopaonik si trova zona di pascoli e foreste più estesa e spezzetata della Serbia centrale.

Riserve naturali
Sotto la speciale protezione del parco nazionale si trovano 698 ettari - divisi in 11 riserve naturali e 26 monumenti naturali, 12 geomorfologici, 7 geologici, 8 idrologici e 15 oggetti classificati in beni culturali immobili.

Le riserve naturali del parco nazionale sono le seguenti località

Kozje stene
Vucak
Mrkonja
Jankova bara
Gobelja
Barska rека
Samokovska rека
Metodje
Jelak
Suvo Rudiste
Duboka

Biodiversità [modifica]

Flora e fauna [modifica]
Kopaonik è il posto dove si possono trovare esempi di flora endemica come la Panciceva omorika (Sempervirum Copaonicense Pancic), Panciceva potocarka (Cardamine Pancicii) e la violetta (Viola Copaonicensis).

Delle numerose specie animali le più significative sono il falco pellegrino (Falco Peregrinus), l'aquila dorata (Aquila Curvirostra), il gufo (Bubo Bubo), il gatto selvatico (Felis Silvestris) e il cervo (Capreolus capreolus).

Specie animali
I seguenti animali abitano le zone di Kopaonik:

il lupo,
il capriolo
il gatto selvatico
il cinghiale
il falco
l'aquila
il gufo

Clima
Con quasi 200 giorni solari all'anno, Kopaonik si merita il suo secondo nome di "Montagna solare". La posizione meridionale, l'altezza e l'apertura dei terreni impedisce l'accumularsi di nubi Sopra la montagna. L'aria fredda va a finire sulle circostanti pianure e valli, in modo che le temperature invernali non sono troppo basse. La temperatura media annuale è di 3,7°C. La neve comincia ad esserci alla fine di novembre e continua fino agli inizi di maggio, in media 159 giorni all'anno. Il livello delle precipitazioni supera i 1000 mm annuali.

 

KOPAONIK

Kopaonik - masyw górski w południowej Serbii na wschód od doliny Ibaru, od zachodu ograniczony doliną Ibaru, o wysokości do 2017 m (Pančićev vrh).

Zbudowany głównie z łupków krystalicznych i granitów; częste trzęsienia ziemi; lasy bukowe i iglaste, łąki górskie; wydobycie rud ołowiu i cynku (Trepča); tereny narciarskie; park narodowy (założony 1981, powierzchnia 12 tysięcy hektarów); u podnóża biegnie linia kolejowa i szosa Kraljevo-Prisztina.