MARIBOR

Maribor (nemško Marburg) je drugo največje mesto v Sloveniji in središče Mestne občine Maribor. Leži na 274 m nadmorske višine[1], 15° 39' 12" zemljepisne dolžine in 46° 33' 39" zemljepisne širine. Maribor tako prestavlja pokrajine Štajerske in Podravske regije. Pomemben pa je tudi iz izobraževalnega vidika - sedež Univerze v Mariboru in številnih srednjih šol. Do nedavnega je bil v Mariboru sedež Agencije za železniški promet. Župan Mestne občine Maribor je Franc Kangler. V Mariboru je tudi sedež mariborske nadškofije.Mariborska deželnoknežja gospoščina je imela v dvorcu od konca srednjega veka svoj sedež. Baročni dvorec se ponaša z bogato okrašenim stopniščem in slavnostno dvorano, ki je okrašena s štukaturami in poslikavami na stropu. Danes je tu muzej.Mariborski mestni grad je dal med letoma 1478 in 1483 zgraditi cesar Friderik III. z namenom, da utrdi severovzhodni del mestnega obzidja. Grad izkazuje več gradbenih in stilnih obdobij in je poleg stolnice najimenitnejši arhitektonski spomenik v Mariboru. V Mestnem gradu, ki je bil nekoč rezidenca mestnih upraviteljev, je zdaj Pokrajinski muzej z več zbirkami velike vrednosti. Med pomembne gradbene dosežke gradu sodijo baročno stopnišče iz let 1747 do 1759, Loretska kapela ob južni fasadi, ki je nastala med letoma 1665 in 1675, ter viteška dvorana v 1. nadstropju s čudovito stropno slikarijo Jožefa Geblerja in stenskimi podobami. Vzhodna grajska fasada se v severovzhodnem vogalu zaključuje z grajsko bastijo, delom gradbenika Domenica dell' Allio iz let 1556-1562. Predstavljala je obrambno točko ob mestnem jarku, ki je potekal od treh ribnikov vse do dravskega obrežja po današnji Svetozarevski ulici. Grad so sčasoma spremenili v bogato fevdalno bivališče.

Dosedanji župani
Prvi mariborski župan je postal leta 1798 Jožef Altmann. Po prvi svetovni vojni so bili do leta 1921 na čelu mesta vladni komisarji. Od leta 1931 je imelo mesto mestnega načelnika, zatem pa do okupacije leta 1941 predsednika mestnega sveta. Po drugi svetovni vojni je bil najprej imenovan komandant komande mesta, zatem pa do leta 1962 predsednik mestnega ljudskega odbora. Leta 1963 je bil izvoljen predsednik mestnega sveta, leta 1963 pa predsednik skupščine občine. Glej tudi dosedanji Župani in mestni sodniki Maribora.

V samostojni Sloveniji so v Mariboru županovali trije: dr. Alojz Križman, Boris Sovič in Franc Kangler. Glej tudi Župani Mestne občine Maribor.

Upravna razdelitev
Maribor je zaradi svoje velikosti razdeljen na naslednja področja: Koroška Vrata, Studenci, Nova Vas, Borova Vas, Kamnica, Melje, Radvanje, Tezno, Košaki, Malečnik, Tabor, Pobrežje in Dobrava (pokopališča) ter Brezje.

Podnebje

[uredi] Temperature
Povprečna letna temperatura zraka je 9,0 °C. Najnižja mesečna povprečna temperatura je v januarju -2,3 °C, najvišja pa v juliju 29,7 °C. Zime so precej mrzle, pomladi zgodnje, poletja vroča, jeseni pa tople. Ugodnost klime izpričuje tudi večstoletna vinogradniška tradicija.[2]

Padavine
Povprečje letnih padavin je 1050 mm; največ jih je v maju, juniju in juliju. Jesenski meseci so razmeroma suhi. Mariborsko podnebje odlikujejo sončni dnevi; na leto jih je v povprečju kar 266. Megle v Mariboru ni veliko; ob naraščanju vlažnosti in oblačnosti se pojavlja novembra in decembra.[2]

Dejavnosti
Maribor je bil pred osamosvojitvijo Slovenije gospodarsko zelo razvito mesto. Tako je bil val stečajev ob prehodu na tržno gospodarstvo velik udarec. Propadla so velika podjetja kot so TAM, Elektrokovina in Metalna. Danes največ dohodka mestu prinaša turizem. Tako največ turistov obišče Mariborsko pohorje, Festival Lent. Svojevrstna atrakcija pa je tudi najstarejša trta na Lentu. Omembe vreden je tudi mestni Akvarij in terarij. V mestu se razvija tudi trgovina (nakupovalni centri), seveda pa je v industrijski coni Melje kar nekaj podjetij, ki zaposluje okoliške prebivalce (MLM - Mariborska livarna Maribor, Henkel, TMI Košaki, TVT, Mlinotest). Vredno omembe je tudi dejstvo, da je v Mariboru sedež Pošte Slovenije. Nekoliko presenetljivo je dejstvo, da je danes glede na število zaposlenih največje mariborsko podjetje Univerzitetni klinični center Maribor.

Zanimivosti
Sinagoga Maribor
Stolna cerkev, Maribor
Mariborski grad
Tržaška cesta
Studenški gozd
Najstarejša hiša v Brezju
Najstarejša hiša v Mariboru
Cerkev Marije na Brezjah.

Glavna podjetja
Omenjena so le večja podjetja.

Nova KBM
Zavarovalnica Maribor
Terme Maribor
Univerzitetno klinični center Maribor
Elektro Maribor
Mariborska livarna
Snaga
Henkel
MLM - Mariborska livarna Maribor
Telekom
Pošta Slovenije
Florina
Nigrad
Plinarna Maribor
TVT
Košaki TMI
Veolia transport Štajerska
trgovski centri

[uredi] Pobratena mesta
Mestna občina Maribor je pobratena z naslednjimi mesti:[3]

- Gradec, Avstrija
- Greenwich, Združeno kraljestvo, Anglija
- Kraljevo, Srbija
- Marburg, Nemčija
- Osijek, Hrvaška
- Petange, Luksemburg
- Pueblo, Kolorado, ZDA
- Sankt Peterburg, Rusija
- Szombathely, Madžarska
- Tours, Francija
- Videm, Italija

[uredi] Čstni občani
V Mariboru so naziv častnega občana podelili še pred marčno revolucijo leta 1848. Leta 1825 ga je dobil Mathias Satzeritsch, mestni blagajnik, kot priznanje, da je uredil mestne finance.

MARIBOR

Марибор (нем. Marburg) је други по величини град у Словенији (114.349 становника) и седиште градске општине Марибор. Марибор лежи на 269,5 m надморске висине, 15° 39' 12" географске дужине и 46° 33' 39" географске ширине. Марибор представља регионално средиште покрајине Штајерске. Познат је и као образовни центар - седиште је Мариборског Универзитета и бројних школа. Жупан општине Марибор је Франц Канглер. У Марибору је и седиште мариборске надбискупије.

Управна подела
Марибор је због своје величине подељен на следеће делове: Корошка Врата, Студенци, Нова Вас, Борова Вас, Камница, Меље, Радвање, Тезно, Кошаки, Малечник, Табор, Побрежје, Дoбрава (гробље) и Брезје.

Стари део Марибора Лент са Дравом
Клима

[уреди] Температуре
Нормална просечна годишња температура ваздухa је 9,0°Целзијуса. Најнижа месечна просечна температура је у јануару -2,3°C, Највиша у јулу 29,7 °C. Зиме су већином хладне, пролећа умерена, лета врела, а јесени топле. Због погодне климе постоји вишевековна традиција гајења винове лозе.

Падавине
Просечне годишње падавине су 1050 mm; највише их је у мају, јуну и јулу. Јесењи месеци су углавном суви. Мариборско поднебље одликују сунчани дани; у години их је просечно 266.

Активности

МариборУ претходном режиму Марибор је био привредно најразвијенији град у Словенији. Талас стечајева при преласку на тржишну привреду био је велики ударац за Марибор. Пропала су велика предузећа као ТАМ и Метална. Данас највише прихода долази од туризма. Највећа туристичка атракција је Мариборско похорје и фестивал Лент. У граду је развијена трговина, а у индустријској зони (Меље) налазе се Хенкел, ТМИ Кошаки, ТВТ, Млинотест). У Марибору је седиште Поште Словеније.

MARIBOR

Mariborje gradu Republici Slovenijis otprilike 114.353 stanovnika, drugi po veličini u državi. Leži na izlazu Draveiz Alpa, na dodiru sjevernog Dravskog polja, zapadnih Slovenskih goricai istočnog Pohorja. Kulturno središte sa sveučilištem (osnovano 1975.), institutom za vinarstvo, voćarstvo; regionalni muzej, Muzej Narodnog Oslobođenja, državni arhiv. Maribor se ubraja među industrijski najrazvijenije balkanske gradove. Osnova su mariborske industrije, hidroelektrane na Dravi. Vodeće mjesto u industriji zauzima metalna, zatim tekstilna, prehrambena i drvna. Maribor je važno prometno središte na međunarodnoj željezničkoj pruzi i cesti koja iz Austrije dolazi u slovensko područje. Ima i aerodrom.

Povijest
Na području Maribora otkriveni su tragovi ljudskih naselja od paleolitika i ostaci rimskih naselja. Srednjovjekovni Maribor razvio se iz agrarnog naselja na Dravi u upravno središte zemaljskih knezova, kojima je Maribor stalno središte sve do kraja 12. stoljeća. Maribor je od 1147 - 1192. došao u posjed štajerskih grofova Traungau iz Steyra (bivši Styraburg), a zatim austrijskih Babenbergovaca (Babenberg) od 1192. pa do svog izumiranja 1246. Maribor je bio austro-ugarska utvrda, a nakon raspada te monarhije, u sastavu je Države Srba, Hrvata i Slovenaca - poslije Kraljevine Jugoslavije. Za njemačke okupacije 1941.-1945. odbjeglo je 10 000 ljudi, a grad je obnovljen.

MARIBOR

Maribor (German: Marburg) is a city in Slovenia and the seat of the Maribor urban municipality. With a population of 108,000 as of 2002, it is the second-largest city in the country. Maribor lies on the river Drava at the meeting point of the Pohorje mountain, the Drava valley, the Drava plain, and the Kozjak and Slovenske gorice hill ranges. It is the center of the Slovenian region of Lower Styria and its largest city. The nearest larger urban center is Graz in Austria which is about 50 km (30 miles) away. Maribor's coat of arms features a white pigeon flying downwards above a white castle with two towers and a portcullis on a red shield.

History
In 1164 a castle known as the Marchburch (Middle High German for "March Castle") was documented in the March of Styria. Maribor was first mentioned as a market near the castle in 1204, and received town privileges in 1254. It began to grow rapidly after the victory of Rudolf I of Habsburg over Otakar II of Bohemia in 1278. Maribor withstood sieges by the Ottoman Empire in 1532 and 1683, and the city remained under the control of the Habsburg Monarchy for centuries.

Panoramic view of Maribor from Pohorje.Maribor, previously in the Catholic Diocese of Graz-Seckau, became part of the Diocese of Lavant on 1 June 1859, and the seat of its Prince-Bishop. The name of the diocese was changed to the Diocese of Maribor on March 5, 1962. It was elevated to an archdiocese by Pope Benedict XVI on April 7, 2006.

Before World War I, the city had a population of 80% Germans and 20% Slovenians, and most of the city's capital and public life was in German hands. According to the last Austro-Hungarian census in 1910, Maribor and the suburbs Studenci (Brunndorf), Pobrežje (Pobersch), Tezno (Thesen), Radvanje (Rothwein), Krčevina (Kartschowin), and Košaki (Leitersberg) were composed of 31,995 Germans and 6,151 Slovenians. The wider surrounding area was populated almost exclusively by Slovenians, although many Germans lived in smaller towns like Ptuj.

Maribor from Kalvarija hill.During World War I, many Slovenians in Carinthia and Styria were detained for allegedly being enemies of the state, which led to further conflicts between German Austrians and Slovenians. After the collapse of Austria-Hungary, Maribor was claimed by both the State of Slovenes, Croats and Serbs and German Austria. On November 1, 1918, a meeting was held by Colonel Anton Holik in Melje's barracks, where it was determined the city would be part of German Austria. Major Rudolf Maister, who was present at the meeting, renounced the decision. He was awarded the rank of General[1] by the National Council for (Slovenian) Styria on the same day and organized Slovenian military units in Maribor to successfully take control of the city. All German soldiers and officers were demobilized and sent home in Austria. The city council held a secret meeting where a decision was taken to do whatever possible to gain Maribor for German Austria. They organized a military unit, the so-called Green Guard (Schutzwehr). The approximately 400 well-warmed soldiers of this unit threatened Maister, leading the Slovenian troops to disarm them in the early morning of November 23. Thereafter there was no real threat to the authority of Maister in the city.

On 27 January 1919, a firefight broke out between Germans awaiting the American peace delegation at the city's marketplace and Slovenian troops under the command of Maister. Nine people were killed and more than eighteen were seriously wounded; who was responsible for the shooting has not been conclusively established. German sources accused Maister's troops of shooting without cause, while Slovenian witnesses, such as Dr. Maks Pohar, testified that the Germans attacked Slovenian soldiers guarding city hall.

Since Maribor was firmly in the hands of the Slovenian forces and encircled with completely Slovenian territory, it was recognized as part of the Kingdom of Serbs, Croats and Slovenes without a plebiscite.

After World War I, many of Maribor's Germans emigrated to Austria, especially officials who did not originate from the region. German schools, clubs, and organisations were closed in the new state of Yugoslavia, although Germans made up more than 25% of the city's population in the 1930s. A policy of cultural assimilation was pursued in Yugoslavia against the German minority in response to the Germanization policy of Austria against its Slovenian minority. However, in the 1930's this policy was abandoned and German minority's position improved significantly.

Hitler in Maribor, 1941In 1941 Lower Styria, the Yugoslav part of Styria, was annexed by Nazi Germany. In late April Adolf Hitler, who encouraged his followers to "make this land German again", visited Maribor where a grand reception was organized by local Germans in the city castle. The city, a major industrial center with extensive armaments industry, was systematically bombed by the Allies during the World War II. Immediately after the occupation, Nazi Germany began mass expulsions of Slovenians in the Independent State of Croatia, Serbia, and later on in the concentration and work camps in Germany. The Nazi goal was to exterminate the Slovenian population of Lower Styria. Many patriots were taken hostages and later shot in the prisons of Maribor and Graz. This led to organized partisans resistance. Many local Germans were involved in crimes against local Slovenians; the remaining German population was expelled after the end of the war in 1945.

After the liberation, Maribor capitalized on its proximity to Austria as well as its skilled workforce, and developed into a major transit,cultural center of Eastern Slovenia and the biggest industrial city in Yugoslavia[citation needed]. After Slovenia seceded from Yugoslavia in 1991, the loss of the Yugoslav market severely strained the city's economy which was based on heavy industry, resulting in record levels of unemployment of almost 25%. The situation has improved since the mid-1990s with the development of small and medium sized businesses and industry. Unemployment in June 2007 is 11,5% (ILO:7,8% )

Popular tourist sites in Maribor include a 12th century Gothic cathedral and the town hall constructed in the Renaissance fashion. The castle dates from the 15th century.

The city hosts the University of Maribor, established in 1961. It is also home to the oldest grapevine in the world called Stara trta which is more than 400 years old.

University of MariborMaribor is hometown of NK Maribor (www), a Slovenian football team. They participated in the UEFA Champions League in the 1999-2000 season.

Every January, the skiing centre of Mariborsko Pohorje, situated on the outskirts of the city on the slopes of the Pohorje mountain range, hosts women's slalom and giant slalom races for the Alpine Skiing World Cup known as Zlata lisica (The Golden Fox). Every June, the two-week Festival Lent (named after the waterfront district called Lent) is held, with hundreds of musical, theatrical and other events.

Maribor was also named as an Alpine city in 2000 and it also has the second biggest international airport in Slovenia. Maribor was also chosen as European Capital of Culture 2012 alongside with Guimarães, Portugal.

Famous inhabitants
Aleš Čeh, football player
Mladen Dolar, philosopher
Vekoslav Grmič, Roman Catholic bishop and theologian
Israel Isserlin, Medieval rabbi
Archduke Johann of Austria, Habsburg nobleman and philantropist
Drago Jančar, author
Edvard Kocbek, poet
Rudolf Maister, Slovenian military leader
Zoran Mušič, painter
Zoran Predin, singer
Blessed Anton Martin Slomšek, Roman catholic bishop
Robert Stolz, composer
Leon Štukelj, Olympic champion
Wilhelm von Tegetthoff, Austrian admiral
Nikola Tesla, Serbian-Croatian inventor
Danilo Türk, president of Slovenia
Hugo Wolf, composer
Zlatko Zahovič, football player

Twin towns
Maribor is twinned with:

- Graz, Austria
- Greenwich, England, United Kingdom
- Kraljevo, Serbia
- Marburg, Germany
- Osijek, Croatia
- Pétange, Luxembourg
- Pueblo, Colorado, United States
- Saint Petersburg, Russia
- Szombathely, Hungary
- Tours, France
- Udine, Italy

 

MARIBOR

Марибор (словен. Maribor; нем. Marburg an der Drau) — город на востоке Словении, второй по величине город страны (население города согласно переписи 2002 года — 93 847 человек, население округа - 110 668 человек). Марибор расположен на реке Драва у подножья горы Погорье. Город является центром исторической области Нижняя Штирия.

История
Первое упоминание о замке Маркбурх относится к 1164 г. Марбург стал центром небольшого графства в долине Дравы, вошедшего позднее в состав герцогства Штирия. В 1254 г. Марибор получил городское право. После установления в Штирии династии Габсбургов (1278 г.) город начал быстро развиваться и стал одним из важнейших торговых центров региона. В 1532 и 1683 гг. Марибор успешно выдержал осады турок, совершавших набеги на штирийские земли.

Первоначально город в церковном отношении подчинялся епископам Секау, однако в 1859 г. в Марибор было перенесено епископство Лавант, которое с 1962 г. получило название Мариборского епископства. В 2006 г. папа Бенедикт XVI даровал Марибору статус архиепископства.

Перед Первой мировой войной население города на 80% состояло из этнических немцев и на 20% из словенцев, причём немцы преобладали в общественной жизни и органах городского управления. В то же время практически всё сельское население региона было словенским. Во время войны многие словенцы Штирии и Каринтии были объявлены врагами Австрийского государства и лишены доступа к государственным должностям. Это усилило антагонизм между словенским и немецким населением города. После краха Австро-Венгрии в 1918 г. претензии на Марибор предъявила и Австрийская республика и Королевство сербов, хорватов и словенцев. 27 января 1919 г. мариборские немцы, ожидавшие на городской площади прибытия американской делегации на мирные переговоры, были атакованы словенскими отрядами Рудольфа Майстера. Было убито 13 человек и более 60 ранено. Майстер захватил власть в городе и без проведения референдума объявил его частью Королевства сербов, хорватов и словенцев (позднее — Югославия).

После присоединения Марибора к Югославии множество немцев покинуло город, эмигрировав в Австрию. Были закрыты немецкие школы и организации. В ответ на политику германизации славянского населения в Австрии, власти Югославии предприняли попытку культурной ассимиляции немецкоязычного меньшинства. Тем не менее, ещё в 1930-ые гг. доля немецкого населения Марибора составляла 25%.

В 1941 Нижняя Штирия вместе с Марибором была аннексирована нацистской Германией. В апреле этого года Марибор посетил Адольф Гитлер, которому был организован пышный приём в городском замке. В годы войны в Мариборе были размещены крупные военные заводы. Город неоднократно подвергался бомбардировке авиацией союзников. После окончания войны оставшееся немецкое население было изгнано из страны.

Старый центр Марибора на берегу ДравыПосле освобождения Марибор стал быстро развиваться, чему способствовала близость к австрийской границе и наличие значительной квалифицированной рабочей силы. В результате город стал главным транспортным, промышленным и культурным центром восточной части Словении. После провозглашения в 1991 г. независимости Словенской республики, Марибор пережил период кризиса из-за потери югославских рынков сбыта продукции тяжёлой промышленности, причём уровень безработицы в городе достигал 25%. К настоящему времени экономическая ситуация значительно улучшилась благодаря развитию мелких и средних предприятий.

Достопримечательности
Главными туристическими достопримечательностями Марибора являются готический собор XII века, здание муниципалитета, построенного в стиле эпохи Возрождения и Мариборский замок XV века. В городе находится Мариборский университет, основанный в 1961 г. Здесь также расположены старейшие в Европе виноградники Стара трта, насчитывающие более 400 лет.

Зимой популярен лыжный спорт на горе Погорье, где созданы международные трасы слалома и гигантского слалома. В 2000 г. Марибор получил статус Альпийского города. В городе расположен второй по величине в Словении аэропорт.